Upravnik zgrade je novo zanimanje. Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u Srbiji izazvao je burne polemike u javnosti i oprečne reakcije građana. U novom zakonu postoji jedna novina – svaka zgrada mora da ima upravnika zgrade.

Prvo se nameće logično pitanje – koje uslove fizičko lice treba da ispuni da bi vršilo ovu dužnost

Ko može da bude upravnik zgrade

Ovaj posao mogu da obavljaju svi koji imaju završenu najmanje srednju školu u trajanju od četiri godine, da se ne nalaze u krivičnoj evidenciji, odnosno da nisu osuđivani za neko krivično delo koje ih može učiniti nedostojnim za vršenje ove funkcije, kao i završenu obuku za upravnika zgrade koju sprovodi Privredna komora Srbije. Drugim rečima, za vršenje dužnosti upravnika zgrade nije neophodna diploma fakulteta ili više škole.

Nakon završene obuke, lice koje je položilo ispit za upravnika zgrade mora se upisati u registar profesionalnih upravnika. Profesionalni upravnik zgrade obavezno mora posedovati i polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti u vrednosti od najmanje 10.000 evra.

Osiguranje ga obezbeđuje u slučaju da svojim radom nanese štetu stambenoj zajednici.

Profesionalni upravnik, koji poseduje licencu za obavljanje tog posla, ima tri mogućnosti:

1) da bude zaposlen kod nekoga,
2) da osnuje svoju firmu ili
3) da se registruje kao preduzetnik i da, uz izvesna ulaganja, obavlja taj posao isključivo za sebe.

S obzirom na to da je Zakon nedavno zaživeo i da građani i dalje nisu u potpunosti upoznati sa novim obavezama i pravima, postoji mogućnost da se te zakonske obaveze i prenebregnu. Zato se tu postavlja drugo i ključno pitanje:

Koja je razlika između upravnika zgrade, profesionalnog upravnika i prinudnog upravnika zgrade?

Tu postoje tri modaliteta

Prvi način jeste da sami stanari zgrade, na redovnoj skupštini stambene zajednice, izaberu upravnika zgrade. Upravnika zgrade mogu da biraju među sobom, odnosno da neko od stanara bude upravnik. Za izbor upravnika iz redova vlasnika ili stanara potrebna je većina od 50% + 1 od ukupnog broja posebnih delova (stan/lokal).

Drugi način je, pak, da stanari donesu odluku o angažovanju profesionalnog upravnika sa liste licenciranih profesionalnih upravnika koju prethodno odobrava Privredna komora Srbije. Za izbor profesionalnog upravnika potrebna je 2/3 većina od ukupnog broja vlasnika posebnih delova zgrade. Međutim, ukoliko stanari ne postignu konsenzus oko izbora profesionalnog upravnika, onda „na snagu stupa“

Treći način – stanarima tada stiže prinudni upravnik. Prinudni upravnik se stambenoj zajednici dodeljuje sa liste profesionalnih upravnika rešenjem lokalne samouprave. Prinudni upravnik će taj posao obavljati sve dok se stanari ne organizuju i taj posao ne povere nekom drugom licu.

Ko postavlja prinudnog upravnika zgrade

Prinudnog upravnika zgrade postavlja država, odnosno lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalazi zgrada kojoj je potreban upravnik zgrade.

On se postavlja ili po prijavi inspektora. Inspektori će proveravati da li stambene jedinice imaju upravnika, ili po prijavi vlasnika stana.

Po svemu sudeći, stanarima se mnogo više isplati da se dogovore i međusobno izaberu ko će od stanara biti upravnik zgrade. U tom slučaju taj posao neće biti plaćen i stanari neće imati dodatnih izdataka koji se tiču održavanja zgrade.
S druge strane, ukoliko angažuju profesionalnog ili im se nametne prinudni upravnik, to će koštati – 250 do 300 dinara mesečno po stambenoj jedinici.